LEKARI BEZ GRANICA- Médecins Sans Frontières (MSF)

Lekari bez granica, poznati kao Médecins Sans Frontières (MSF) su internacionalna medicinska humanitarna organizacija osnovana 1971. godine u Francuskoj od strane grupe lekara i žurnalista, u vreme rata i gladi u Biafri. Njihov cilj bio je uspostavljanje nezavisne organizacije koja se fokusira na brzo, efikasno i nepristrasno pružanje hitne medicinske pomoći.

Organizacija je na samom osnivanju brojala oko 1000 volontera. MSF je stvoren iz uverenja da svi ljudi treba da imaju pristup zdravstvenoj zaštiti bez obzira na pol, rasu, religiju, veru ili političku pripadnost i da zdravstvene potrebe ljudi prevazilaze poštovanje nacionalnih granica. Dok su radili sa Crvenim krstom u Biafri tokom građanskog rata sa Nigerijom, postali su frustrirani sporim tempom rada i ograničenjima njihovih aktivnosti. Njihova nada je bila da se oformi organizacija koja bi mogla brzo reagovati na hitne slučajeve u medicini, bez potrebe da zavisi od pomoći države ili da bude ograničena vladinim propisima.

Prva misija MSF-a bila je u glavnom gradu Nikaragve, Managua, 1972. godine, nakon što je zemljotres uništio većinu grada i ubio između 10.000 i 30.000 ljudi.

Od 1980. godine, MSF je otvorio kancelarije u 28 zemalja. Danas, MSF zapošljava više od 35.000 ljudi širom sveta. Od svog osnivanja, MSF je lečio više od sto miliona pacijenata - sa 9.792.200 ambulantnih konsultacija koje su sprovedene samo 2016. godine.

U Srbiji je na području Kosova ova organizacija radila od 1993.godine, a 1999.godine je pokrenuta kampanja „Osnovni lekovi svima“ (Campaign for Access to Essential Medicines). Ova kampanja je imala za cilj da olakša pristup osnovnim lekovima u zemljama u razvoju. Tokom 1999.godine ova organizacija je ukazivala i na oskudicu humanitarne pomoći na Kosovu. Poslednjih godina ova organizacija na teritoriji naše zemlje intenzivno pruža pomoć migrantima.

Tokom godina, MSF je primio mnoge prestižne nagrade kao priznanje za  svoj medicinski humanitarni rad. 1999. godine MSF je dobila Nobelovu nagradu za mir.

Tipičan dan lekara bez granica- iskustvo anesteziologa sa misije u Liberiji

"Tipičan dan počinje u 6:30, kada bih se probudio, tuširao i doručkovao u kući MSF-a sa mojim saradnicima. Pešačio bih 10 ili 15 minuta kroz stambeno naselje i stigao u bolnicu pre 8:00. Obilasci sa hirurgom i ginekologom održavani su od 8:00 do 9:00 časova. Ako su postojale hirurške stvari, bilo mi je neprijatno, predstavio bih hirurgu listu pacijenata koje je trebao videti. Postao sam više uključen u preoperativnu i postoperativnu negu pacijenata nego kod kuće.

Oko 8:30 napuštao bih kruženje kako bih započeo stvari u operacionoj sali. Obično smo imali spisak slučajeva: pacijenti koji su preko noći došli u deo za hitne slučajeve ili su imali probleme koji su identifikovani u toku obilaska. Prvog dana direktor bolnice mi je savetovao da ne radim nikakve „neobavezne“ slučajeve. Mislio sam da je ovo malo čudno, ali postalo je očigledno da je uvek bilo hitnih slučajeva da popune raspored.

Hirurgija bi počela oko 9:00. Radili smo do oko 13:00, kada bismo otišli ​​kući na ručak. Vratili smo se u 14:00 i radili dok ne završimo, ili do 19:00, kada smo se vraćali u kuću na večeru. Obično su svi jeli zajedno u kući. Ponekad su nas stanovnici druge kuće pozivali da jedemo sa njima ili su nam se pridruživali na večeri u našoj kući. Nakon večere vratili bismo se u bolnicu ako je bilo dodatnih slučajevi koji su u toku ili smo se mogli opustiti čitanjem, razgovorom ili povremenim gledanjem filma na TV-u. (Nije bilo TV stanica, već je bila mala biblioteka DVD-a.) Obično sam bio u krevetu do 21:00 ili 22:00 časa.

Uvek smo bili na dužnosti i većinom smo imali slučajeve noću, pa je spavanje bilo visoko vredno. Od ponedeljka do subote su bili normalni radni dan. Pokušavali smo da izađemo nedeljom, ali obično je i tada bilo hitnih slučajeva. Avion iz Evrope dolazio je dva puta nedeljno, donosivši poštu i namirnice, a ponekad i novog člana grupe. Avion je, takođe, vraćao članove tima kući kada je bilo njihovo vrijeme za odlazak. Odlazak člana grupe uvek je bio izgovor za žurku."

Do sledećeg čitanja!