POSLE VIŠE OD DVE DECENIJE ODOBREN NOVI LEK ZA TERAPIJU ALS-A

BOLEST MALIH KRVNIH SUDOVA MOZGA 

ŠTA JE BOLEST MALIH KRVNIH SUDOVA MOZGA?

Bolest malih krvnih sudova (BMKS) mozga je hronični i progresivni poremećaj krvnih sudova mozga uključujući arteriole, kapilare i venule koji su malog dijametra (5-40 mikrometara). Ovi krvni sudovi imaju ulogu u snabdevanju krvlju bele moždane mase i dubokih struktura sive moždane mase. U uslovima poremećaja ovih krvnih sudova navedeni moždani regioni se ne snabdevaju na adekvatan način krvlju usled čega dolazi do raznovrsnih kliničkih i neuroradioloških manifestacija. BMKS mozga je vodeći uzrok moždanog udara i jedan od važnih uzročnika demencije vaskularnog tipa. 

KOLIKA JE UČESTALOST BOLESTI MALIH KRVNIH SUDOVA MOZGA?

Učestalost BMKS mozga je 6 do 10 puta veća nego učestalost moždanog udara. Najčešće se detekutuju kao uzgredan nalaz na magnetoj rezonanci mozga, mada se u nekim izraženijim slučajevima mogu prikazati i na skeneru. Njihova učestalost raste sa godinama života. Hiperintenziteti bele moždane mase koji su jedna od neuroradioloških manifestacija BMKS mozga se mogu detektovati kod oko 5% osoba mlađih od 50 godina i čak kod 100% osoba stariji od 90 godina, dok se nemi moždani udari otkrivaju kod 1 od 4 pacijenta (25%) starijih od 80 godina. Ne postoji razlika u učestalosti BMKS mozga između muškaraca i žena. 

KOJI SU UZROČNICI BOLESTI MALIH KRVNIH SUDOVA MOZGA?

Najznačajniji faktori rizika za nastanak BMKS mozga su godine života i poznati vaskularni faktori rizika uključujući: hipertenziju, hiperlipidemiju, šećernu bolest, pušenje, gojaznost, fizičku neaktivnost, itd. Pored ovih postoje i neki specifični genetski, infektivni i imunološki uzročnici BMKS mozga. Jedna od formi BMKS mozga koja zaslužuje posebnu pažnju je cerebralna amiloidna angipatija (CAA) imajući u vidu da je ona drugi najčešći uzročnih moždanog krvarenja odmah iza hipertenzije. Ova bolest može biti familijarna i sporadična. Češće je sporadična i nastaje usled nagomilavanja beta-amiloida u zidovima krvnih sudova usled čega dolazi do promene strukture zidova krvnih sudova i posledičnog krvarenja. Učestalost CAA raste sa godinama života, a posebno je velika učestalost kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Lečenje CAA iziskuje poseban oprez upravo zbog povišenog rizika od krvarenja ukoliko se primenjuju antitrombocitni lekovi, a pre svega antikoagulantna terapija. 

KAKO SE MANIFESTUJE BOLEST MALIH KRVNIH SUDOVA MOZGA?

BMKS mozga može biti asimptomatska godinama i najčešće se otkriva kao uzgredan nalaz na magnetnoj rezonanci mozga. Kada govorimo o kliničkim manifestacijama one mogu biti raznovsne i ugrubo se mogu podeliti na akutne i hronične. U akutne prezentacije spadaju lakunarni moždani udar i intracerebralna hemoragija. Lakunarni moždani udari se mogu manefestovati raznovrsnim kliničkim sindromima. Do sada je opisano preko 20 sindroma od koji su 5 najčešćih: čist motorni moždani udar, čist senzorni moždani udar, senzorimotorni moždani udar, ataksična hemipareza i sindrom dizartrija- nespretna ruka.  U hronična manifestacije BMKS se ubrajaju: kognitivno propadanje, vaskularni parkinsonizam, pseudobulbarni afekt, poremećaj kontrole sfinktera, depresija, itd. Ovi simptomi imaju sporoprogresivan tok i dovode do funkcionalne onesposobljenosti pacijenata. 

 KAKO SE LEČI BOLEST MALIH KRVNIH SUDOVA MOZGA?

Za sada ne postoji specifičan tretman za lečenje BMKS mozga. Lečenje se zasniva na strogoj kontroli vaskularnih faktora rizika uključujući kontrolisanje vrednosti krvnog pritiska, lečenje šećerne bolesti i hiperlipidemije, prestanak pušenja, fizička aktivnost, itd. Akutne manifestacije se leče prema aktuelnim vodičima za zbrinjavanje akutnog ishemijskog moždanog udara i intracerebralne hemoragije. Za neke od hroničnih manifestacija postoji simptomatski tretman koji može poboljšati funkcionalnost pacijenata. U poslednje vreme postoji i veliki broj preparata dominantno na biljnoj bazi za koji je u najnovijim kliničkim studijama pokazano da mogu biti efikasni u tretmanu hroničnih manifestacija BMKS mozga i poboljšati funkcionalnost pacijenata. U takve preparate spadaju: Bilobil, Sermion, Synaid, Vinceva..