DONORSKA KARTICA- VI ODLUČUJETE DA LI ĆETE NEKOME PRUŽITI NOVU ŠANSU ZA ŽIVOT!

„Broj transplantacija organa od umrlih osoba merilo je razvijenosti društva.“ (Helsinki, 1986). Ako je suditi po ovoj izreci, nažalost, mi- Srbi spadamo u nerazvijeno društvo. Borba koju lekari svakodnevno vode svojim znanjem i umećem za nečiji život, neretko je unapred osuđena na propast. I dok su njima potrebne godine učenja, truda, rada, vežbe, Vi samo jednim potpisom možete doneti odluku da nekome date novu šansu da živi. A zašto to ne činite? Odgovor na ovo pitanje uglavnom ne dobijamo. Da li ste lenji, nezainteresovani, sujeverni, plašljivi, neupućeni, ili ste jednostavno umorni od života, pa Vam ni do tuđeg nije stalo? Potencijalnih razloga je mnogo, a pravih nema.

I pored svih poteškoća, Srbija je u januaru mesecu ove godine uspela da postane članica „Eurotransplanta“, organizacije koju čini osam zemalja, a to su: Belgija, Nemačka, Hrvatska, Luksemburg, Holandija, Mađarska, Austrija i Slovenija. Članstvo u ovoj organizaciji pruža mogućnost građanima koji su životno ugroženi da dobiju prvi slobodan organ za transplantaciju u roku od 48 do 72 časa. Ali da li je to razlog za slavlje? Hmm, odgovor na ovo pitanje je komplikovan, jer zavisi isključivo od nas.

Naime, Srbija je dobila privremeno članstvo u roku od godinu dana. Naravno, dobili smo i priliku da postanemo ravnopravna članica ove organizacije, ali za to je potrebno da ispunimo određene uslove. Pored sastavljanja jedinstvene liste za transplantaciju i usklađivanja kriterijuma za sastavljanje te liste sa kriterijumima prethodno navedenih članica, jedan od svakako najtežih uslova je dostizanje odgovaruječeg broja donora za kadaveričnu transplantaciju, koji iznosi 10 donora na milion stanovnika.

Koliko je ovaj cilj teško dostići govori i činjenica da Srbija je, prema poslednjim podacima, imala oko 3 donora na milion stanovnika, a u prethodnoj godini je imala svega 14 donora. Sa druge strane, najrazvijenije na ovom području su Španija i Hrvatska sa oko 40 donora na milion stanovnika. Kampanje na temu donorstva koje se u poslednje vreme intenzivno sprovode su  počele da daju prve rezultate, pa je u 2017-oj godini do sredine maja saglasnost za trasplantaciju, u najtežim trenucima kada su se opraštali od svojih najmilijih, dalo 23 porodice. To je svakako veliki pomak. Ali da li je u potpunosti ohrabrujući? Ne, jer smo 2013-e godine imali 42 donora, a samo godinu dana kasnije 12 donora.

Iako je tema donorstva u Srbiji relativno skoro pokrenuta, situacija, kada je u pitanju broj kadaveričnih transplantacija, ni u svetu nije u potpunosti zadovoljavajuća. Prema statističkim podacima, čak 20-30% pacijenata ne dočeka transplantaciju. Ovaj podatak nas navodi da se zapitamo da li nekako možemo uticati na to?

Najmanje što možemo učiniti je da svi potpišemo donorske kartice. Potpisivanjem te kartice ne potpisujete smrtnu presudu, već samo izražavate svoj stav prema transplantaciji. Zapravo, time potpisuje nekome kartu za još jedanu vožnju, dužu ili kraću, nebitno je. Lepo zvuči, zar ne?

Pa, šta nas onda spečava da to učinimo? Najčešća pitanja koja muče potencijalne donore i odvlače ih od potpisivanja kartice su:

* Da li se mogu probuditi iz moždane smrti? – Ne, moždana smrt je nepovratno stanje. Da bi se postavila dijagnoza ovog stanja potrebno je da Vas pregledaju dva lekara različitih specijalnosti (neurolog ili neurohirurg i anesteziolog), pregledi se vrše u tri navrata i postoje tačno utvrđeni kriterijumi za postavljanje dijagnoze moždane smrti.

* Da li će lekari „prepustiti“ moj život samo da bi mi uzeli organe? – Ne, utvrđivanje moždane srti vrše lekari koji radi u jedinicama urgentnog lečenja i koji nemaju dodirnih tačaka sa lekarima iz tima za transplantaciju.

* Da li zaveštavanje organa znači nužno i da će oni biti uzeti? – Ne, pri svakom postupku transplantacije mora se dobiti saglasnost od porodice ili najbižih. Zbog toga je bitno da i Vašu porodicu uputite u Vaš stav prema transplantaciji organa i ukažate im na humanost ovog dela.

* Da li je transplantacija protivna pravilima vere? – Ne, nijedna veroispovest ne deklariše transplantaciju kao nešto loše.

Početkom godine, Srbija je imala oko 150000 ljudi sa potpisanim donosrkim karticama Postupak potpisivanja ove kartice je vrlo lak. Sama kartica se čak može i naručiti. Sve informacije o postupku potpisivanja donorske kartice možete naći na: Postupak izdavanja donorske kartice.

Ne budite lenji, nego telefon u ruke i ulepšajte sebi dan sazanjem da ćete možda jednom biti u prilici da produžite nečijoj mami, sestri, baki, ocu, bratu, ili detetu život. I ne zaboravite, prema statističkim podacima, daleko je veća šansa da Vam budu potrebni organi, nego da postanete donor!

Do sledećeg čitanja!